Mislite o sebi na vreme.
Zaštite svoje srce, sačuvajte vaš mozak.

Faktori rizika
Što je veći broj faktora rizika, to je veća šansa da se kardiovaskularna bolest razvije. Kako biste sačuvali svoje zdravlje potrebno je da preduzmete mere kojima ćete uticati na faktore rizika i da radite na tome da predupredite njihovo delovanje.
Postoje dve grupe faktora rizika, nepromenljivi i promenljivi.


U nepromenljive faktore rizika, one na koje ne možete da utičete ili možete vrlo ograničeno uticati svojim ponašanjem i izmenom životnih navika, spadaju:
  • Uzrast – Starenje samo po sebi predstavlja faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Posle 55. godine života rizik od pojave moždanog udara se udvostručuje nakon svake navršene decenije.
  • Pol – Kao muškarac imate veći rizik od razvoja bolesti srca u poređenju sa ženama koje nisu ušle u menopauzu. Međutim, nakon ulaska u menopauzu, rizik kod žena postaje sličan onom kod muškaraca. Rizik od nastanka moždanog udara je sličan kod muškaraca i kod žena.
  • Socijalno-ekonomski status – Siromaštvo povećava rizik od razvoja bolesti srca i pojave moždanog udara. Takođe, stresan život, socijalna izolovanost, anksioznost i depresija povećavaju rizik.
  • Porodična istorija kardiovaskularnih bolesti - Veći rizik za razvoj bolesti srca postoji ukoliko je srodnik prvog kolena (npr. otac, brat) doživeo srčani udar pre 55. godine života ili ukoliko je srodnica prvog kolena (npr. majka ili sestra) imala srčani udar pre 65. godine života. Takođe, postoji veći rizik da će doći do moždanog udara ukoliko je bilo ko od srodnika prvog kolena imao moždani udar. Ukoliko su srodnici bili mlađi kad su doživeli prvi moždani udar, onda je rizik još veći.
  • Dijabetes – Ako imate dijabetes, postoji dva do četri puta veća šansa da razvijete kardiovaskularnu bolest u poređenju sa ljudima koji nemaju dijabetes. Kod osoba koje imaju dijabetes, povećana je šansa da dožive srčani udar, a da toga nisu svesni. Ovo se dešava zato što dijabetes oštećuje nerve i krvne sudove, pa pri srčanom udaru izostane tipični, jak bol u grudima.


U promenljive faktore rizika, one na koje možete uticati promenom svog ponašanja i izmenom životnih navika, spadaju:
  • Fizička aktivnost – Uvođenje fizičke aktivnosti, bez obzira na uzrast, štiti od brojnih zdravstvenih problema, uključujući i mnoge kardiovaskularne bolesti. Ona štiti tako što dovodi do regulisanja telesne težine i poboljšanja iskoristljivosti insulina u telu. Fizička aktivnost pozitivno utiče na nivo krvnog pritiska, vrednosti masnoća i glukoze u krvi, na faktore zgrušavanja krvi, kao i na zdravlje krvnih sudova i proces zapaljenja, koji značajno doprinosi razvoju kardiovaskularnih bolesti.
  • Povišene vrednosti masnoća u krvi - dovode do rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Masnoće u krvi čine trigliceridi i holesterol. Postoje dve vrste holesterola koje služe kao pokazatelji, LDL holesterol i HDL holesterol. LDL holesterol dovodi do ateroskleroze i povećava rizik od srčanog i moždanog udara. HDL holesterol smanjuje rizik od kardiovaskularne bolesti, jer uklanja loš holesterol iz krvotoka.
  • Pušenje – Pušenje može na više načina doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti. Pušenjem se oštećuje unutrašnji zid krvnih sudova, povećavaju naslage masnoća u arterijama, povećava sklonost ka zgrušavanju krvi, povećavaju vrednosti LDL holesterola, a smanjuju vrednosti HDL holesterola i dovodi do grčenja srčanih arterija. Nikotin, komponenta duvana koja izaziva zavisnost, ubrzava rad srca i povećava vrednosti krvnog pritiska.
  • Nezdrava ishrana – ishrana je jedna od ključnih stvari koju možete da promenite, a koja će uticati na sve druge faktore rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Neophodno je voditi računa o unosu masti i soli. Povišene vrednosti masnoća u krvi su u vezi sa ishranom. Takođe, ako ishranom unosite velike količine soli, postoji rizik od pojave visokog krvnog pritiska. Prekomerna upotreba alkohola oštećuje srce i povećava rizik od moždanog udara i pojave srčanih aritmija. Konzumiranjem veće količine svežeg voća i povrća štitite svoje srce. Žitarice celog zrna sadrže vitamine i vlakna koji su važni za zaštitu od razvoja bolesti srca. U zemljama u kojima je riba vrlo zastupljena u ishrani, smanjen je rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti.
  • Visok krvni pritisak (hipertenzija) – predstavlja najznačajniji faktor rizika za pojavu moždanog udara. Visok krvni pritisak napreže krvne sudove i dovodi do njihovog začepljenja ili slabljenja. Može dovesti do ateroskleroze i suženja krvnog suda, pa lakše može doći do začepljenja. Unos soli ishranom je značajan faktor rizika koji utiče na povećanje krvnog pritiska kod ljudi sa hipertenzijom.
  • Gojaznost – danas je poznato da masnoće, naročito naslage masnog tkiva u predelu stomaka, imaju značajan uticaj na naš metabolizam. Masno tkivo u predelu stomaka utiče na povećanje vrednosti krvnog pritiska, utiče na vrednosti masnoća u krvi i utiče na sposobnost organizma da efikasno koristi insulin. Pokazatelji gojaznosti su vrednosti obima struka, odnosa obima struka i kukova i vrednosti indeksa telesne mase. Indeks telesne mase je vrednost koja pokazuje odnos visine i težine, a računa se tako što se težina u kilogramima podeli sa kvadratom visine izražene u metrima.



Povratak na vrh stranice