Šta su kardiovaskularne bolesti (KVB)?

Kardiovaskularne bolesti (KVB) predstavljaju bolesti srca i krvnih sudova, od kojih su mnoge u vezi sa procesom koji se naziva ateroskleroza. Ateroskleroza je stanje koje se razvija kada na površini unutrašnjeg zida krvnih sudova arterija nastane plak. Plak predstavlja naslagu holesterola. Plak sužava lumen arterije i krv na tom mestu otežano prolazi. Ako plak pukne, na mestu pucanja brzo počinje da se stvara krvni ugrušak. Onda, protok krvi može biti potpuno blokiran i dolazi do srčanog ili moždanog udara, zavisno od krvnog suda na kome se ovo desilo.

 

Srčani udar nastaje kada se usled formiranja tromba blokira protok krvi kroz arterije koje ishranjuju srce. Ukoliko tromb blokira u potpunosti protok krvi, deo srčanog mišića koji se snabdeva krvlju preko blokirane arterije počinje da odumire. Odumrli deo srčanog mišića ne može da povrati svoju funkciju i normalan rad srca je poremećen. Iz tog razloga ljudi koji su preživeli srčani udar treba da naprave određene izmene u načinu života. Čak i pre nego što dođe do srčanog udara, potrebno je voditi računa o faktorima rizika, uvesti promene u načinu života i redovno uzimati propisanu terapiju.

 

Ishemijski moždani udar nastaje kad se blokira krvni sud koji ishranjuje mozak, uobičajeno usled formiranja tromba. Kada se dotok krvi do određenog dela mozga zaustavi, moždane ćelije počinju da odumiru. Kao posledica moždanog udara, određene funkcije, kao na primer kretanje ili govor, možda neće moći da funkcionišu kao ranije. Ukoliko usled nedostatka krvi i kiseonika odumre veliki broj moždanih ćelija, neke posledice moždanog udara mogu biti trajne.

Važne činjenice

  • Kardiovaskularne bolesti su prvi uzročnik smrti u svetu: godišnje više ljudi umre od kardiovaskularnih bolesti nego od bilo kog drugog uzroka
  • Procenjeno je da je tokom 2015. godine 17.7 miliona ljudi umrlo od kardiovaskularnih bolesti, što čini čak 31% svih uzroka smrti na svetu. Tokom 2015. godine 7.4 miliona ljudi je umrlo zbog koronarne bolesti srca, a 6.7 miliona zbog moždanog udara.
  • Kod osoba koje imaju kardiovaskularnu bolest ili poseduju visok kardiovaskularni rizik (usled prisustva jednog ili više faktora rizika kao što su na primer visok krvni pritisak, dijabetes, povišene masnoće u krvi itd.) potrebno je što pre postaviti dijagnozu i uticati na tok bolesti na odgovarajući način, kroz savetovanje i primenu lekova.
  • Većina kardiovaskularnih bolesti se može sprečiti uvođenjem određenih izmena u načinu života, čime smanjujemo uticaj faktora rizika u koje spadaju upotreba duvana, nezdrava ishrana i gojaznost, smanjena fizička aktivnost, preterana upotreba alkohola.

 

Povratak na vrh stranice