Saveti za zdraviji život

Većina važnih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti se mogu kontrolisati.
Ovde je nekoliko saveta kako da kontrolišete te faktore rizika i zaštitite sebe.


Budite aktivni

30 minuta fizičke aktivnosti dnevno pomaže da sprečite srčani i moždani udar. Pokušajte da vam vežbanje postane deo svakodnevnog života. Umesto lifta koristite stepenice, izađite iz autobusa par stanica ranije i prošetajte do kuće. Fizička aktivnost je odličan način da se oslobodite stresa i da kontrolišete težinu, a obe stvari predstavljaju važne faktore rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
U zavisnosti od vašeg zdravstvenog stanja i sposobnosti može biti potrebno da povedete dodatno računa i pre početka sprovođenja fizičke aktivnosti potražite savet vašeg lekara.
Kod osoba uzrasta 65. godina i starijih , pod fizičkom aktivnošću ubrajaju se i aktivnosti koje se obavljaju u toku slobodnog vremena (na primer pešačenje, šetanje psa), aktivnosti koje se obave tokom puta od ili do kuće, aktivnosti koje se urade tokom radnog vremena (ukoliko je osoba i dalje zaposlena), zatim aktivnosti poput održavanja domaćinstva, igranja sa unucima i naravno, već isplanirano bavljenje sportskim aktivnostima. Preporuka je da se provede bar 150 minuta nedeljno radeći aerobne aktivnosti umerenog inteziteta, pri čemu ove aktivnosti treba raditi u serijama u trajanju od po 10 minuta.



Hranite se zdravije

Jedite dosta svežeg povrća i voća, konzumirajte žitarice celog zrna, jedite manje masno meso, ribu, grašak, pasulj, sočivo i ostalu hranu sa niskim sadržajem zasićenih masti. Budite oprezni sa prerađenom hranom, jer ona često sadrži visoke količine soli. Preporuka je da se dnevno unese do 5 grama soli (što je približno količini soli koja stane u jednu kafenu kašičicu). Pokušajte da ne unosite alkohol ili ukoliko ga već unosite, činite to u umerenim granicama. Pijte dosta vode!


Održavajte telesnu težinu

Održavanje telesne težine u granicama normale i ograničen unos soli pomoći će u kontrolisanju vrednosti krvnog pritiska i smanjiće rizik od razvoja bolesti srca i pojave moždanog udara. Dobar pokazatelj telesne težine je vrednost obima struka. Ukoliko obim struka prelazi određene granice, rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti se povećava, kao što je prikazano u tabeli:


Još jedan pokazatelj telesne težine je i indeks telesne mase. On predstavlja odnos visine i težine, i što je veća vrednost indeksa telesne mase tako raste i rizik od pojave srčanog i moždanog udara. Računa se tako što se težina u kilogramima podeli sa kvadratom visine izražene u metrima. Ukoliko je indeks telesne mase veći od 25 smatra se da je osoba gojazna.



Ostavite pušenje

Ukoliko prestanete sa pušenjem, već u narednih godinu dana rizik za razvoj koronarne bolesti srca će se smanjiti za pola, a tokom vremena će se vratiti na normalnu vrednost. Takođe, izbegavajte zadimljene prostorije – pasivno izlaganje duvanskom dimu značajno povećava rizik od srčanog udara.


Redovna kontrola

Redovno kontrolišite vrednosti krvnog pritiska, holesterola i glukoze. Visok krvni pritisak je faktor rizika broj jedan za moždani udar, a bitan faktor rizika za skoro polovinu svih bolesti srca i moždanih udara. Visoke vrednosti holesterola i glukoze takođe doprinose da rizik bude veći.




Redovno uzimajte svoju terapiju

Vrlo je važno da redovno uzimate svoje lekove i da se pridržavate onogo što vam je lekar ili farmaceut rekao.
Vodite evidenciju svog napretka i postignutih rezultata: osećajte se ponosno zbog onog što činite za sebe i svoje najmilije.


Povratak na vrh stranice